fbpx

Blog · 19. juna 2020.

Wine Sun Silhouette Vine Grape  - serinfgar / Pixabay

Zašto dati prednost domaćim vinima

Čuvena francuska poslovica glasi “dan bez vina, kao dan bez sunca.” A da li ste znali da je za jednu čašu vina potrebno oko kilogram grožđa? Iako je Francuska zemlja koja je poznata po svojim vinogradima, i Srbija svoja vina za trku ima, a kod nas se istorija vinarstva i vinogradarstva vezuje pre svega za predeo Panonske nizije.

Kako se vinogradarstvo razvijalo i širilo, došlo je do toga da Srbija danas ima 22 vinogradarska
rejona. Sledeći put kada krenete u potragu za flašom dobrog vina, dobro osmotrite njihovu zemlju
porekla i dodajte nešto novo na listu proizvoda koje kupujete pod sloganom kupuj domaće.

Wine Sun Silhouette Vine Grape - serinfgar / Pixabay

Da li postoji razlika između domaćih i industrijskih vina kod nas?

Iako kod nas u narodu postoji ta nezvanična podela na domaća i industrijska vina, istina je da među njima nema neke razlike. Naše vinarije ne koriste nikakve praškove niti hemiju, vino se pravi na isti način, od grožđa. Postoje stroge enološke kontrole i procedure koje moraju da se ispoštuju, a ni samim profesionalnim vinarima ne ide u prilog da naprave nešto što nije vrhunskog kvaliteta. Što je vino bolje, to mu je veća potražnja i cena, a poznavaoci i pravi ljubitelji vina znaju da prepoznaju šta vredi.

Zbog čega treba dati prednost domaćim vinima?

Domaća proizvodnja vina ne zaostaje za svetskim standardima po pitanju procesa proizvodnje, skladištenja, ali i kvaliteta proizvoda. Iako možda zvuči egzotičnije reći da pijete vino iz doline Loare, Nape, ili Pijemonta, naša vina iz Šumadije ili Vojvodine nisu ništa manje pitka. Proizvodnjom vina se kod nas bave mali i veliki proizvođači, porodice, ljubitelji i poštovaoci dobrog vina, pića bogova. Stoga pogledajmo zašto baš njima treba ukazati poverenje kada se radi o izboru dobrog vina.

Klima – domaća klima i tlo su izuzetno pogodni za vinarstvo, zbog čega naša vina po kvalitetu ne zaostaju za inostranim proizvođačima.
Privreda – vinarstvo ima ogroman potencijal za našu privredu i otvaranje novih radnih mesta u manjim i seoskim sredinama.
Kvalitet – domaćih vinarija nema puno i one ne smeju sebi da dozvole da izbude svoju reputaciju i ugled, stoga im je kvalitet uvek na prvom mestu.
Nagrade – iako se domaća vina kod nas još uvek nedovoljno promovišu, na takmičenjima na svetskom nivou i na sajmovima vina u Londonu, Beču, Briselu, Italiji, itd. ona redovno osvajaju nagrade.

Vinski bonton

Kod nas se ovo piće najčešće konzumira i kupuje u posebnim prilikama. Međutim, to ne znači da smo manji ljubitelji vina, ili da nam je ponuda skromnija. Naše vinarije širom zemlje proizvode vina za sve ukuse i prilike, pa tako možemo naći crveno, belo, roze, kao i penušava i aperitivna vina. Vino je piće koje se konzumira polako i sa uživanjem. Postoje brojna pravila o tome koje vino ide uz koje jelo, kako se služi, iz koje čaše, itd. Međutim, mi smo za Vas izdvojili ono najosnovnije iz vinskog bontona za početnike:

Belo vino se uvek služi pre crvenog, na temperaturi od 9 do 14.
Crveno vino se služi na temperaturi od 15 do 20, a penušavo od 8 do 10.
Uz obrok, prvo se služe lakša, a potom se prelazi na teža vina.
Prvo se služi mlađe pa starije, odnosno, suvo pa slađe vino.

Na kraju bi dodali zato kupujte domaće jer se tada neko vaš raduje.