fbpx

Blog · 12. juna 2020.

Clock Team Watch Alarm Clock Old  - DilanArezzo / Pixabay

Zašto treba da sačuvamo stare zanate?

Svi negde u podsvesti znamo da je očuvanje starih zanata važno, ali ipak retko ko se odluči da to na sopstvenom primeru i primeni. Isto tako, svi mi u svojim domovima imamo barem jedan predmet koji je zanatski, bilo da smo ga doneli kao suvenir sa odmora ili je to nešto što se čuva u porodici već godinama.

U današnje vreme masovne fabričke proizvodnje, pravo je osveženje naići na stvari koje su predmet ručne izrade, gde ne postoje dva potpuno identična proizvoda. Svaki kraj Srbije baštini sebi svojstvenu tradiciju i zanate koji predstavljaju duh podneblja. Stoga je akcija kupuj domaće u ovom slučaju više od kupovine, to je čin kojim čuvamo jedan deo našeg kolektivnog identiteta.

Clock Team Watch Alarm Clock Old - DilanArezzo / Pixabay

Koje stare zanate poznajemo?

Jorgandžija – zanatlija koji pravi jorgane, dušeke i jastuke
Licidar – proizvođač licidarskih slatkiša, često više za ukras nego za jelo
Sajdžija – časovničar, osoba koja izrađuje i popravlja satove
Opančar – osoba koja izrađuje opanke
Sarač – zanatlija koji se bavi izradom predmeta od kože
Tkač – ili mutavdžija, zanatlija koji izrađuje tkaninu i predmete od nje
Duborezac – osoba koja se bavi drvorezbarenjem
Korpar – majstor koji plete korpe od različitih grančica, najčešće crvene vrbe
Tabadžija – osoba koja tabanjem, odnosno udaranjem drvenim alatom, omekšava vunenu tkaninu

Zbog čega je važno sačuvati stare zanate?

Zanatska proizvodnja je bila na vrhuncu tokom 18. i 19. veka, kada se sve proizvodilo ručno, od alata, hrane, garderobe, do nameštaja. No, sa početkom modernog doba i industrijalizacijom, zanati su polako počeli da izumiru. Danas se ljudi njima bave gotovo iz hobija, ili iz ljubavi i poštovanja prema tradiciji.

Stare zanate odlikuje specifičan način izrade koji zahteva određene sposobnosti ili veštine koje se lako mogu steći uz malo vremena i volje. U izradu svakog predmeta ulaže se dosta vremena, truda i volje, a materijalna dobit često je upitna. Zbog tajni koje se prenose sa kolena na koleno, sa majstora na šegrta, značaj starih zanata za očuvanje naše tradicije, osobenosti i identiteta je nemerljiv.

Postoje brojna udruženja koja se trude da naše kulturno nasleđe istraje i pretraje. Međutim ono takođe ima veliki potencijal da postane prepoznatljivo na globalnom nivou, a ne samo na lokalnom. Sa razvojem turizma, promocija starih zanata mogla bi da oživi gotovo zapostavljene tradicije koje, iako nama ne deluju kao nešto novo jer smo na njih navikli, turistima mogu biti itekako zanimljive.

Da li stari zanati mogu postati unosan posao?

Uz adekvatnu promociju i možda malo prilagođavanja savremenim potrebama, stari zanati itekako mogu postati dobra poslovna investicija. Ne samo da setime oživljavaju porodični biznisi, mali proizvođači i pomaže lokalna privreda, već se čuva ono nematerijalno nasleđe, često mnogo važnije za identitet naroda.